| Breton |
| has gloss | bre: Ananke (Ἀνάγκη /Anánkêe e gregach) a oa doueez an Tonkadur, ar Red digemm, personelaet e relijion Hellaz kozh. |
| lexicalization | bre: Ananke |
| Bulgarian |
| has gloss | bul: Ананке в древногръцката митология е богинята на съдбата, която се разпорежда с живота на всички хора - върти вретеното на човешкия живот и посредством мойрите (трите си дъщери според някои източници) - Лахесис (хвърлящата жребия), Клото (предящата) и Атропос (неизбежната), изплита нишките и предопределя съдбата на хората, която всеки следва неотклонно в живота си. |
| lexicalization | bul: Ананке |
| Catalan |
| has gloss | cat: Ananké era la mare de les Moires segons una de les genealogies de la mitologia grega. És la personificació del destí i se laparella amb Cronos. El seu culte va ser escàs fins a lauge de lorfisme, religió de locult. Va inspirar una novel·la de Víctor Hugo. |
| lexicalization | cat: Ananké |
| German |
| has gloss | deu: Ananke ( „Bedürfnis“, „Zwangsläufigkeit“) war in der griechischen Mythologie die Personifizierung des unpersönlichen Schicksals, im Unterschied von dem von den Moiren zugeordneten persönlichen (gerechten) Schicksal und zu Tyche, die für den sowohl zum Glück als auch zum Unglück blinden Lebenszufall steht. In Tragödiendichtungen erscheint sie als die oberste Macht, der selbst die Götter gehorchen. |
| lexicalization | deu: Ananke |
| Esperanto |
| has gloss | epo: Laŭ la helena mitologio, Ananko (el la antikva greka Ἀνάγκη Ananke o Αναγκαιη Anankaie) estis la patrino de la Moiroj kaj la personigo de neevitebleco kaj bezono. Laŭ la romia mitologio ŝi estis nomigita Necessitas (bezono). |
| lexicalization | epo: Ananko |
| Finnish |
| has gloss | fin: Ananke oli kreikkalaisessa mytologiassa välttämättömyyden jumalatar, väistämättömän pakon ja kohtalon henkilöitymä. Roomalaisessa mytologiassa hänet tunnettiin nimellä Necessitas. Anake oli myös yksi elementeistä, protogenos, mutta häntä harvoin palvottiin ennen orfilaisuutta. |
| lexicalization | fin: Ananke |
| French |
| has gloss | fra: Dans la mythologie grecque, Ananké (en grec ancien / ) est la personnification de la destinée, la nécessité inaltérable et la fatalité. Dans la mythologie romaine, elle s'appelle Necessitas. |
| lexicalization | fra: Ananke |
| lexicalization | fra: Ananké |
| Alemannic |
| has gloss | gsw: Ananke (grichisch ανάγκη Bdürfnis, Zwangsläufigkait) isch in de grichische Mythologi d'Personifizeerig vu de unuswiichliche Notwendigkait un vum Schicksal gsi. |
| lexicalization | gsw: Ananke |
| Croatian |
| has gloss | hrv: Ananka ili Ananke (grčki Ανάγκη) je primordijalna božica iz grčke mitologije. Po njoj je nazvan jedan satelit planeta Jupitera. Karakteristike Ananka je božica potrebe, neizbježnosti i sudbine. Postoji jedan jedini njezin prikaz iz starogrčke umjetnosti - na jednoj je vazi prikazana s bakljom i krilima, dok rukom dodiruje nabor na svojoj haljini. Kult U Korintu je postojao hram gdje su Ananka i Bia zajedno štovane u istom svetištu. Poslije je Ananka izbačena iz mita, a na njezino je mjesto došao bog ljubavi Eros. Mitologija Ananka je kćer božice Zemlje Geje, koja ju je rodila u tami svemira. Geja je rodila i Krona, Vrijeme, u kojeg se Ananka zaljubila. Ananka i Kron, iako sestra i brat, vjenčali su se i razdvojili kozmičko jaje iz kojeg su izašla tri elementa - Zemlja, Nebo i More. Kron i Ananka su se udaljili od ostalih bogova i postali upravljači vremena i drugih apstraktnih pojmova. Ananka je zadužena za pokretanje neba. Ananka je bila i Zeusova ljubavnica, te mu je rodila Mojre (Suđenice) i Adrasteju. Literatura Ananka se spominje u romanu Zvonar crkve Notre-Dame, kojeg je napisao Victor Hugo. |
| lexicalization | hrv: Ananka |
| Hungarian |
| has gloss | hun: Ananké (görögül Ἀνάγκη) neve megfellebezhetetlen szükségszerűséget, sorsot, kikerülhetetlen végzetet jelent. Ő a végzet és az elkerülhetetlen sors istennője a görög mitológiában. A Moirák és Adraszteia anyja. Ez utóbbi a jutalmazás és a büntetés elosztója volt. Ananké két térde között orsó pörög, amelynek tengelye a világ tengelye, s a Moirák időnként segítenek pörgetni az orsót. A római mitológiában Necessitasként („szükség”) volt ismert. |
| lexicalization | hun: Ananké |
| Italian |
| has gloss | ita: Nella mitologia greca, Ananke (o Ananche) (greco ) era la personificazione del destino, della necessità inalterabile e del fato. |
| lexicalization | ita: Ananke |
| Japanese |
| has gloss | jpn: アナンケ（古典ギリシア語：）は、ギリシア神話の女神で、運命、不変の必然性、宿命が擬人化されたもの。ローマ神話では「ネケシタス」（）と呼ばれる。 |
| lexicalization | jpn: アナンケー |
| Lithuanian |
| has gloss | lit: Graikų mitologijoje Anankė (gr. Ἀνάγκη) – pirmapradė likimo, neišvengiamos lemties personifikacija. Ji, bekūnė, gyvatiška būtybė, laiko pradžioje atsiradusi pati iš savęs. Jos ištiestos rankos apima visą visatą. |
| lexicalization | lit: Anankė |
| Polish |
| has gloss | pol: Ananke (gr. – "Konieczność") to w mitologii greckiej matka Mojr i Adrastei, personifikacja przeznaczenia i konieczności. Wspólnie z Bią miała na zamku w Koryncie przybytek, którego nie wolno było nikomu przestąpić. Ananke odgrywała ważną rolę w teologicznych rozważaniach orfików. |
| lexicalization | pol: Ananke |
| Portuguese |
| has gloss | por: Na mitologia grega, Ananke (em grego Αυάγκη) era a mãe das moiras e a personificação do destino, necessidade inalterável e fato. Ela era raramente adorada até a criação da religião mística de Orphic. Em Roma, ela se chamava Necessitas ("necessidade"). |
| lexicalization | por: Ananke |
| Russian |
| has gloss | rus: Ана́нке, Ана́нка (, «неизбежность, судьба, нужда, необходимость») — в древнегреческой мифологии божество необходимости, неизбежности, персонификация рока, судьбы и предопределённости свыше . Была почитаема в орфических верованиях. Ананке близка Адрастее и Дике. |
| lexicalization | rus: Ананке |
| Castilian |
| has gloss | spa: En la mitología griega, Ananké (en griego antiguo Ἀνάνκη Ananke o Ανάνκαιη Anankaie) era la madre de las Moiras y la personificación de la inevitabilidad, la necesidad, la compulsión y la ineludibilidad. En la mitología romana era llamada Necessitas (‘necesidad’). |
| lexicalization | spa: Ananke |
| lexicalization | spa: Ananké |
| Serbian |
| has gloss | srp: Ананка је једно од примордијалних божанстава, богиња и персонификација потребе, неизбјежности и судбине. Она је заједно са Кроном господарила свима, и смртнима и бесмртнима. Њене кћерке са Зевсом су Мојре, а као њена кћер се помиње и Адрастеја. Приказивана је како држи вретено. |
| lexicalization | srp: Ананка |
| Swedish |
| has gloss | swe: Ananke, som är grekiska för nödvändighet, var i grekisk mytologi (romersk motsvarighet: Necessitas) dotter till guden Zeus och mor till Adrasteia och Moirae. |
| lexicalization | swe: Ananke |
| Turkish |
| lexicalization | tur: Ananke |
| Ukrainian |
| has gloss | ukr: АНА́НКЕ, АНА́НКА ( — неминучість) — уособлення неминучої долі. Платон вважає Ананке матір’ю мойр. Між колінами Ананке обертається веретено, вісь якого є віссю світу. Ананке ототожнювали з Немесідою та Діке. |
| lexicalization | ukr: Ананке |
| Chinese |
| has gloss | zho: 阿南刻（古希臘語：，字面意思是“必然性”）是希臘神話中的命運和必然性的擬人化神，她的形象是拿著紡綞的女神。 |
| lexicalization | zho: 阿南刻 |
