| Bosnian |
| has gloss | bos: Slava je pravoslavni običaj slavljenja porodičnog sveca. Ovaj običaj se najviše povezuje sa Srbima, koji smatraju slavu jednom od specifičnosti svoje kulture. |
| lexicalization | bos: slava |
| Bulgarian |
| has gloss | bul: Славата е стар сръбски родов и народен празник. С празнуването на славата се отбелязва деня, в който протецът на рода по мъжка линия е приел християнството и се е покръстил. Този ден се пази и предава като най-строга и тачена традиция от поколение на поколение у сърбите. Никой мъжки наследник няма право да променя деня на родовото прадядово празненство, а дъщерите приемат деня на славата на своите мъже. |
| lexicalization | bul: слава |
| German |
| has gloss | deu: Slava (kyrillisch Слава) ist ein christlich orthodoxes Familien-Fest, das zu Ehren des Familien-Schutzheiligen gefeiert wird. Dieser Brauch wird vor allem in Serbien gefeiert und gilt dort als wichtiger Teil der Kultur. Aber auch in Montenegro, in der Republik Mazedonien, in Teilen Bulgariens und Bosnien und Herzegowinas, Kroatien, Albanien, Rumänien, Griechenland und Russland feiert man die Slava (slaviti = feiern). |
| lexicalization | deu: Slava |
| Modern Greek (1453-) |
| has gloss | ell: Σλάβα (Слава) είναι χριστιανικό έθιμο, κυρίως των Σέρβων, για τη γιορτή του οικογενειακού προστάτη αγίου. Εκτός από τη Σερβία, το έθιμο τηρείται και στην ΠΓΔΜ και τη Βουλγαρία καθώς και από ορισμένους Κροάτες, ακόμη και από μερικούς Γκοράνι (μουσουλμάνοι οι οποίοι κατά τον 18ο αιώνα ήταν Σέρβοι Ορθόδοξοι). Η Σλάβα είναι η πιο σημαντική γιορτή των Σέρβων. |
| lexicalization | ell: Σλάβα |
| French |
| has gloss | fra: Slava (cyrillique : ) est une tradition religieuse de lÉglise orthodoxe serbe qui célèbre le jour de la fête du Saint patron de la famille. Le mot slava pourrait être traduit par ou . La tradition religieuse de la Slava est très fortement liée à lidentité serbe ; toutes les familles serbes ont leur Saint Patron. Les Serbes sont le seul peuple chrétien à la pratiquer en majorité. |
| lexicalization | fra: Slava |
| Japanese |
| has gloss | jpn: スラヴァ（スラバ、セルビア語:）は、家族の守護聖人を称える正教会の習慣である。スラヴァの習慣があるのは主にセルビア人であるが、マケドニア共和国 や、ブルガリア 、一部ではクロアチア人やムスリムのゴーラ人にも見られる。 |
| lexicalization | jpn: スラヴァ |
| Russian |
| has gloss | rus: Слава — православный обычай, празднование дня семейного святого. Этот обычай в основном присутствует у сербов, которые считают Славу одной из особенностей своей культуры; однако Слава празднуется и в Черногории, Македонии, некоторых районах Болгарии, как и некоторыми хорватами, православными албанцами, румынами, греками и русскими . |
| lexicalization | rus: Слава |
| Castilian |
| has gloss | spa: Slava (cirílico: Слава) es la costumbre cristiana ortodoxa de celebrar un santo patrón de familia, de aldea o aun de una ciudad. Como los templos también tienen su slava se puede considerarla un simple análogo de la fiesta del patrón. |
| lexicalization | spa: slava |
| Serbian |
| has gloss | srp: Слава је православни обичај слављења породичног свеца. Овај обичај се највише повезује са Србима, који сматрају славу једном од специфичности своје културе, иако славе постоје (мада нису идентичне са српском славом) и у Македонији , деловима Бугарске у врло малом обиму у обе државе, у Бугарској само око Тимока. . Слава се среће и код католика у Боки Которској, Конавлима, јужној Херцеговини, Далмацији и Босанском Грахову, код Албанаца католика, неких Муслимана у Босни и Санџаку, православних Влаха, Горанаца и Хрвата на Косову. |
| lexicalization | srp: слава |
| Swedish |
| has gloss | swe: Slava (serbiska: Слава), även kallat krsna slava (крсна слава) och krsno ime (крсно име, med betydelsen kristet namn) är ett serbisktortodox firande av familjehelgonet. Slavan firas årligen på familjehelgonets dag och bland de vanligast förekommande är sankt Nikolaus (19 december), sankt Göran (6 maj, dagen kallas för Đurđevdan), Johannes döparen (20 januari), sankt Demetrius (8 november) och sankt Mikael (21 november). Slava firas av serber och hos en del andra sydslaver i Serbien, Montenegro, Makedonien, Bulgarien, Bosnien-Hercegovina, Kroatien och hos folket gorani (vilka idag är muslimer men fram till 1800-talet tillhörde den serbisk-ortodoxa kyrkan). |
| lexicalization | swe: slava |
