| German |
| has gloss | deu: Als Parapodium bezeichnet man in der Biologie einen starren beinähnlichen Fortsatz, der allerdings im Gegensatz zu einem "echten" beweglichen Bein nicht aktiv bewegt werden kann. |
| lexicalization | deu: Parapodium |
| Polish |
| has gloss | pol: Parapodium – parzysty boczny wyrostek występujący na każdym segmencie u wieloszczetów z wyjątkiem płatów tworzących głowę i odcinek odbytowy. Jest narządem lokomotorycznym i oddechowym. Parapodia są zwykle dwugałęziste – wyróżnia się gałąź grzebietową i brzuszną, które są dodatkowo zaopatrzone w pęczki chitynowych szczecinek. |
| lexicalization | pol: Parapodium |
| Portuguese |
| has gloss | por: Parápode (do grego para, "além" ou "ao lado" + podia, "pé") ou parapódio, é o nome dado a cada um dos dois apêndices que emergem das laterais de cada segmento que compõe o corpo dos anelídeos. São característicos dos Polychaeta, mas também são encontrados em moluscos da ordem Opisthobranchia. |
| lexicalization | por: parápode |
| Serbian |
| has gloss | srp: Параподија у зоологији Параподије су први удови. Везани су за морске чланковите црве или Polychaeta и неке пужеве (тзв. трансформисане параподије). По положају наспрам тела могу бити: * дорзалне - нотоподије и * вентралне - неуроподије На њих се везују хете или чекиње. Други црви пак немају параподије али имају чекиње. Могу такође да носе осетљиве наставке или цире и такође шкрге. Њихова фукција је примарно у кретању али може бити и чулна. Постанак речи параподија Реч параподија настала је од грчких речи para што значи поред, испред и речи podia што значи уд, нога. Литература Алфред Кин - Основи опште зоологије, 1968. Сарајево, стр. 36 |
| lexicalization | srp: параподија |
